Pogled na... - Srbija

Rashlađivanje može da poveća račun za struju i do 45 odsto

S obzirom na najtopliji mesec jul od kada se meri temperatura i činjenice da je potrošnja struje koju je pokrivala „Elektroprivreda Srbije” u julu bila 13 odsto viša nego u maju ove godine i 9,3 odsto viša nego u junu, znači samo jedno – da i potrošači moraju da očekuju veće račune.

Oni kojima su julski računi stigli kažu da jesu veći za 1.000–2.000 dinara jer su morali da se hlade danonoćno. Isto se može očekivati i sa avgustovskim računima.

Kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja kada u septembru stignu računi za avgust, ukoliko je moguće, domaćinstva treba da povedu računa da iz zelene zone ne prelaze lako u plavu ili u najskuplju crvenu. To dodatno košta, pa će tek tada osetiti koliko hlađenje može da bude skupo.

Iako je pitanje za koliko mogu biti veći računi domaćinstava zbog uključivanja klima, ventilatora i drugih rashladnih uređaja individualno, jer sve zavisi od potrošnje, one koji se greju zimi na struju zanima da li će ubuduće i leti morati da plaćaju visoke račune kao zimi.

Prema rečima mr Željka Markovića, jednog od bivših direktora u EPS-u, nekoliko izrazito toplih talasa sa jako visokim temperaturama dovelo je do povećanja potrošnje i vršne snage u elektroenergetskom sistemu u tim danima, tako da su se letnji maksimumi potrošnje električne energije u priličnoj meri približili zimskim maksimumima.

– Razlog tome je u najvećoj meri energija koja se koristi za rashlađivanje, odnosno povećano korišćenje klima-uređaja. Pri visokim temperaturama dolazi i do pada efikasnosti klima-uređaja koji su uobičajeno ugrađeni u domaćinstvima, pa i to utiče i na njihovu veću potrošnju električne energije, pored njihove intenzivnije upotrebe. To će se svakako odraziti na račune za električnu energiju, ali je teško proceniti za koliko će ti računi biti uvećani u odnosu na zimske, jer to zavisi od mnogo različitih faktora, broja klima-uređaja, veličine i pozicije (spratnost, orijentacija) stambenog prostora, kao i samog načina upotrebe – kaže za „Politiku” ovaj energetski stručnjak.

Radi ilustracije navodi primer stana od 75 kvadrata, čija je potrošnja u aprilu i maju (kada se ne koriste klima-uređaji) na nivou od 350 kilovat-sati: u toku toplih letnjih meseci, uz korišćenje klima-uređaja može dostići i potrošnju od 500 do 600.

– Pošto se pri toj potrošnji ulazi i u plavu zonu, račun će biti za oko 45 odsto veći. Dakle, mogu se očekivati uvećani računi, ali se iznos tog uvećanja ne može paušalno oceniti, jer zavisi od konkretnog slučaja. U poređenju sa zimskim računima onih koji se greju na struju, tu zavisi od vrste grejanja, ali generalno gledano letnji računi će ipak biti manji od zimskih – objašnjava naš sagovornik.

Po pitanju ušteda, potrebno je, dodaje, kao i prema svakom drugom uređaju, racionalno se ophoditi sa klima-uređajem.

– Svakako kvalitetniji klima-uređaji (inverter klima) imaju veću efikasnost, pa samim tim i manju potrošnju. Ali i takav uređaj može potrošiti dosta električne energije ako se neracionalno ponašamo. Na primer, neracionalno je upotrebljavati klima-uređaj, a pri tom držati prozore otvorenim, ne treba temperaturu snižavati ispod 24 ili 25 stepeni Celzijusa, a noću treba koristiti eko ili noćni mod klima-uređaja ili povećati temperaturu za jedan do dva stepena i i dalje će biti prijatna temperatura za spavanje, a ostvariće se ušteda – kaže Marković.

Upitan da li će EPS s obzirom na klimatske promene koje su sad i vidljive moći da pokriva ubuduće i letnju i zimsku potrošnju bez većih ulaganja u nove kapacitete, pogotovo ako imamo u vidu i ovoliki sušu i stanje na HE, ističe da će bez ulaganja u nove kapacitete EPS sve teže moći da pokriva kako zimsku tako i letnju potrošnju oslanjajući se samo na sopstvene kapacitete, tako da će određena količina električne energije morati da se uvozi.

– U sušnim godinama, u smislu deficita proizvodnje, biće kritičniji i izazovniji letnji period, jer pored smanjene proizvodnje iz HE, pojedini kapaciteti iz termosektora su zbog redovnih remonta van pogona – kaže on.

Prema poslednjoj studiji analize adekvatnosti resursa koja je propisana legislativom Evropske unije i koju jednom godišnje sprovodi ENTSO-e (Evropska mreža operatora prenosnih sistema), rezultati pokazuju da se u narednih deset godina u Srbiji mogu očekivati situacije kada ni celokupna domaća proizvodnja električne energije zajedno sa energijom iz uvoza neće biti dovoljna da zadovolji domaću potrošnju. Ovo očekivanje se izražava kroz takozvani LOLE pokazatelj, koji pokazuje koliko sati u godini proizvodnja električne energije i uvoz neće moći da pokriju potrošnju.

– Studija u centralnom scenariju sagledava da bi taj pokazatelj bio od 1,67 sati godišnje u 2025. godini, pa do 8,25 časova u 2033. godini. Analize za Srbiju su rađene pod pretpostavkom da će određeni domaći termokapaciteti iz lignita ukupne snage 1,2 gigavata biti povučeni iz proizvodnje od 2028. godine. Prethodno ne znači da ćemo sigurno iskusiti ovakve probleme, ali ukazuje da do njih može lako doći, pa je stoga svakako potrebno da se u budućnosti ulaže u nove proizvodne kapacitete, jer kao što vidimo iz prethodnog, može doći do situacija kada nas ni uvoz električne energije neće spasiti od nestašice električne energije –zaključuje Marković.